Svetski dan mentalnog zdravlja World Mental Healtih Day ove godine, obeležava se uz slogan „Briga o mentalnom zdravlju: neka to postane stvarnost za sve”. U svetlu posledica koje po naše zdravlje izaziva pandemija koronavirusa, kampanja posvećena ovom danu ima za cilj da skrene pažnju na potrebu razumevanja i podrške i mogućnostda svi mi učinimo nešto konkretno kako bi očuvali mentalno zdravlje tokom pandemije.
Caritas Šabac posvećeno radi na razvoju svesti o značaju očuvanja mentalnog zdravlja, kao i pružanja konkretne podrške osobama sa mentalnim smetnjama I intelektualnim poteškoćama.
Caritas Šabac otvorio je PRVI Dnevni boravak “Sv. Sofija” u Šapcu, a tri godine kasnije, počeli smo sa pružanjem ove usluge i u Bogatiću, u Dnevnom boravku “Sv. Jovan”.
Za nas je ovo više od usluge socijalne zaštite, za nas je ovo potvrda istinske posvećenosti, razumevanja i rada na razvoju usluga, promeni pristupa u pružanju podrške korisnicima i razvoju svesti koja tome doprinosi.
Hvala svim saradnicima, partnerima i prijateljima koji nam u tome pomažu!
Povodom ovog dana prenosimo autorski tekst direktora naše organizacije Miroljuba Nikolića, pisan u povodu obeležavanja 20.godišnjice rada.
Rad Caritasa u Republici Srbiji još od devedesetih godina prošlog veka obeležilo je angažovanje na području mentalnog zdravlja. Kroz saradnju Caritasa Srbije sa Ministarstvom zdravlja koja je rezultirala stvaranjem Nacionalne komisije za mentalno zdravlje i potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, velikom količinom humanitarne pomoći koja je podeljena, ali i rekonstrukcijom i nabavkom opreme s ciljem poboljšanja uslova za život i rad u većini psihijatrijskih ustanova, studijskim posetama prevashodno Italiji, ali i drugim zapadnoevropskim zemljama gde je razvijen sistem zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, antistigma kampanjama i sličnim aktivnostima.
Ovakvim angažovanjem Caritas je postao vrlo važan akter u promeni sa institucionalnog pristupa ka razvoju sistema koji podrazumeva život u zajednici osoba sa mentalnim smetnjama. Posebno se ističe doprinos unapređenju Zakona o zaštiti mentalnog zdravlja u zajednici iz 2013. godine.
U okviru svog rada Caritas je ubrzo prepoznao potrebu da se osobe sa mentalnim teškoćama osnaže kako bi same počele da se povezuju, udružuju i zastupaju svoje interese. Promovisana je samopomoć kao metodologija rada. Godine 2009. oformljena su prva udruženja osoba sa mentalnim smetnjama u Srbiji, a 2015. kreirana je i mreža korisničkih udruženja, mreža za mentalno zdravlje NaUM koja okuplja 12 srodnih udruženja koja dele istu misiju i viziju.
Caritas Italiana, preko istaknutog psihijatra iz Italije dr Paolo Serra i Daniele Bombardi, regionalnog koordinatora Caritasa Italiana za Jugoistočnu Evropu, je nekako od početka ovog procesa bio tu, uz nas, pružajući podršku lokalnim Caritasima, ali i ostvarujući saradnju sa institucijama sistema. Nekako je i bilo logično da nam iskustvo rada i dela dr Franco Basaglia prenese neko iz Italije.
Kroz sva saznanja koja su se akumulira kroz rad u Caritasu ali i na beznadežno stanje mnogih ljudi sa mentalnim smetnjama sa kojima sam imao kontakt, rađala se želja da se osim priče učini i nešto konkretno. Da se nešto pokrene. Znali smo svi već dosta o zaštiti mentalnog zdravlja u zajednici, o uslugama… ali smo znali i da su neophodni primeri, da uz Medijanu iz Niša, pokažu da se i u Srbiji zaštita duševno obolelih lica može sprovoditi drugačije, bolje. Slična razmišljanja imao je i naš prijatelj i saradnik Stefano Ravalico, sa kojim smo 2010. godine razvili projekat preko kog je pokrenuta pomoć u kući za osobe sa mentalnim smetnjama. Projekat je podržala italijanska regija Friuli Venezia Giulia kao i Caritasi iz Trsta, Udina i Gorice. Na taj način započeli smo sa razvojem usluga socijalne zaštite u zajednici namenjenih osobama sa mentalnim smetnjama.
Nekako u to vreme sudbina nas povezuje sa Michela Vogrig i Stefano Mantovani, a preko njih i sa organizacijama na čijem su čelu, konzorcijom socijalnih kooperativa Consorzio Operativo Salute Mentale iz Udina i socijalnom kooperativom Noncello iz Pordenonea.
U radu sa osobama sa mentalnim smetnjama shvatio sam da usluga pomoć u kući nije dovoljno. Naši timovi dođu kod korisnika, razgovaraju, unesu dozu optimizma u živote ljudi, motivišu ih za promenu, stimulišu ih da samostalno obavljaju svakodnevne životne aktivnosti, urade ako nešto treba umesto njih… ali to ipak nije bilo dovoljno. U domu korisnika, bili smo mi i korisnik, vrlo često bez porodične podrške. Često je baš to mesto bilo uzrok teskobe kod korisnika. Tu nije moglo da se započne sa promenom. Tu nije bilo grupe. Odgovor je bio jednostavan. Treba nam dnevni boravak. Nešto kao što je Communità nove u Udinama ili Retz kod Beča …
Istovremeno sa mojim razmišljanjima i težnjama Evropska unija u okviru projekta “Otvoreni zagrljaj” otvara konkurs 2013. godine za projekte čiji cilj treba da bude razvoj usluga u zajednici kao prvi korak ka deinstitucionalizaciji. U saradnji sa gradom Šapcem, konzorcijumom Consorzio Operativo Salute Mentale iz Udina Caritas Šabac konkuriše i dobija projekat.
Značajan projekat na temu mentalnog zdravlja, preko koga je Caritas Šabac pokrenuo i licencirao Dnevni boravak „Sveta Sofija“. Vrlo važan deo pokretanja usluge je bila i obuka zaposlenih od strane partnera iz Italije. Caritas Šabac je pokrenuo prvi dnevni boravak za odrasle osobe sa mentalnim smetnjama u Srbiji bazirajući se na italijanski model zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. S obzirom da je prvi, morao je da bude primer za druge. Plac na kome je podignuta zgrada za dnevni boravak dobijen je od grada Šapca. Tu je Šabac pokazao svoje veliko srce i senzibilitet za osobe iz društveno ugroženih grupa. Na napuštenom placu pored Borčevog stadiona desila se promena. Od rugla nastao je mali park. U uređenju su pomogli mnogi. Hvala im. Uz lepu travu, ruže i lavandu, ukrasno bilje podignut je i letnjikovac. Dvorište dnevnog boravka danas izgleda kao prostor za odmor i uživanje. Zgrada je rađena po standardima za usluge socijalne zaštite. Napravljen je lep i funkcionalan prostor za svakodnevne aktivnosti. Kako dnevni boravak nije usluga koja je zatvorena u vremena i prostoru (kako navode naši partneri iz Italije) pojedine aktivnosti se sprovode na imanju u Vukošiću, neke u našim vešernicama ili u zajednici, park Poljoprivredne škole, muzej, biblioteka, Škola primenjenih umetnosti… naša drugarica Dragana Mališić, profesorka Škole primenjenih umetnosti, nam je zajedno sa svojim učenicima pomogla puno, kako u osmišljavanju strukturisanih aktivnosti tako i u uređenju. Ona i dr Boris Jovanović, psihijatar i načelnik Službe za psihijatriju Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac su od početka, ili bolje rečeno i pre početka, bili uz nas, uz dnenvi boravak, uz sve ove ljude kojima treba pomoć.
Dnevni boravak je postao „motor u zajednici“. Mesto gde ljudi dolaze, osnažuju se i vraćaju u zajednicu, da rade, uče, ostvaruju kontakte i sl. Dnevni boravak nije parking za korisnike, gde se ljudi dovode i „parkiraju“ da tu ostanu do kraja života. Usluge u zajednici za osobe sa mentalnim smetnjama ne treba i ne smeju da budu na rubovima naselja oivičena visokim ogradama, kako bi „zdrave“ zaštitili od „ludaka“. Usluga ovakvog tipa mora da motiviše osobu na promenu. Kako će neko poželeti da promeni svoj život na bolje ukoliko se nalazi u staroj, prljavoj, neokrečenoj zgradi?
Lepota će spasiti svet. To je jedna od najčešće citiranih rečenica ruskog romanopisca iz 19. veka Fjodora Dostojevskog. Neka lepota „Svete Sofije“, majke vere, nade i ljubavi spasi prvo nas, kako bi mogli da pomognemo drugima.
#mentalhealth #mentalnozdravlje #worldmentalhealthday #svetskidanmentalnogzdravlja #caritassabac