U okviru projekta “Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom COVID-19 i budućih katastrofa” prvu radionicu na temu “Mentalno zdravlje starih” u Avliji održivog razvoja u Bogatiću održala je dr Marijana Srećković.
Ona je učesnicima radionice, starima sa područja opštine Bogatić govorila o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, faktorima rizika i značaju prevencije.
Tekst dr Srećković o ovoj temi pročitajte u nastavku:
Globalno gledano, stanovništvo ubrzano stari. Između 2015. i 2050. godine, udeo svetske populacije starije od 60 godina će se skoro udvostručiti, sa 12% na 22%.
Mentalno zdravlje i dobrobit su podjednako važni u starijoj dobi kao i u bilo kom drugom periodu života.
Mentalni i neurološki poremećaji među starijim odraslim osobama čine 6,6% ukupnog invaliditeta (DALYs) za ovu starosnu grupu. Otprilike 15% starijih od 60 godina pati od mentalnog poremećaja.
Starije osobe, osobe starije od 60 godina, daju važan doprinos društvu kao članovi porodice, volonteri i kao aktivni učesnici u radnoj snazi. Dok većina ima dobro mentalno zdravlje, mnogi stariji odrasli su u opasnosti od razvoja mentalnih poremećaja, neuroloških poremećaja ili problema sa upotrebom supstanci, kao i drugih zdravstvenih stanja kao što su dijabetes, gubitak sluha i osteoartritis. Zdravstveni radnici i sami stariji ljudi nedovoljno identifikuju probleme mentalnog zdravlja, a stigma koja okružuje ova stanja čini ljude nevoljnim da traže pomoć.
Faktori rizika za probleme mentalnog zdravlja kod starijih osoba
Može postojati više faktora rizika za probleme mentalnog zdravlja u bilo kom trenutku života. Stariji ljudi mogu iskusiti životne stresore koji su zajednički svim ljudima, ali i stresore koji su češći u kasnijem životu, kao što je značajan stalni gubitak kapaciteta i pad funkcionalniһ sposobnosti. Pored toga, kod starijih ljudi je veća verovatnoća da će doživeti događaje kao što su žalost ili pad socio-ekonomskog statusa sa odlaskom u penziju. Svi ovi stresori mogu dovesti do izolacije, usamljenosti ili psihičkog stresa kod starijih ljudi, zbog čega im može biti potrebna dugotrajna nega.
Mentalno zdravlje utiče na fizičko zdravlje i obrnuto.
Starije osobe su takođe podložne zlostavljanju. Trenutni dokazi sugerišu da 1 od 6 starijih osoba doživljava neki od oblika zlostavljanja. Zlostavljanje starijih može dovesti ne samo do fizičkih povreda, već i do ozbiljnih, ponekad dugotrajnih psihičkih posledica, uključujući depresiju i anksioznost.
Mentalno zdravlje je važno u svakoj fazi života. Dostupne su efikasne opcije lečenja koje pomažu starijim osobama da upravljaju svojim mentalnim zdravljem i poboljšaju kvalitet života. Prepoznavanje znakova i poseta lekaru su prvi koraci ka lečenju.
Promocija zdravlja
Mentalno zdravlje starijih osoba može se poboljšati promovisanjem aktivnog i zdravog starenja. Promocija zdravlja vezana za mentalno zdravlje starijih odraslih uključuje stvaranje životnih uslova i okruženja koji podržavaju dobrobit i omogućavaju ljudima da vode zdrav život. Promovisanje mentalnog zdravlja u velikoj meri zavisi od strategija kako bi se osiguralo da stariji ljudi imaju neophodne resurse da zadovolje svoje potrebe, kao što su:
-obezbeđivanje sigurnosti i slobode;
-adekvatno stanovanje kroz stambenu politiku podrške;
-socijalna podrška starijim osobama i njihovim starateljima;
-zdravstveni i socijalni programi usmereni na ugrožene grupe kao što su oni koji žive sami i ruralno stanovništvo ili koji pate od hronične ili relapsirajuće mentalne ili fizičke bolesti;
-programi za prevenciju i rešavanje zlostavljanja starijih;
-programi razvoja zajednice.
Brzo prepoznavanje i lečenje mentalnih, neuroloških poremećaja i poremećaja upotrebe supstanci kod starijih osoba je od suštinskog značaja. Preporučuju se i psihosocijalne intervencije i lekovi.
Zaštita mentalnog zdravlja u zajednici
Dobra opšta zdravstvena i socijalna nega je važna za unapređenje mentalnog zdravlja starijih osoba i prevenciju bolesti. Efikasna zaštita mentalnog zdravlja starijih ljudi na nivou zajednice je ključna. Podjednako je važno fokusirati se na dugotrajnu negu starijih osoba koje pate od mentalnih poremećaja, kontinuirano sprovoditi edukaciju svih zdravstvenih radnika, kao i pružiti negovateljima obrazovanje, obuku i podršku. Neophodno je odgovarajuće i podržavajuće zakonodavstvo zasnovano na međunarodno prihvaćenim standardima ljudskih prava da bi se obezbedio najviši kvalitet usluga kako osobama sa mentalnim oboljenjima, tako i njihovim starateljima.
Autor: dr Marijana Srećković
Projekat realizuje Caritas Šabac u saradnji sa Crvenim krstom Srbije uz podršku Evropske unije, Crvenog krsta Austrije i Austrijske razvojne agencije.